moj prvi blog
cao....
evo da i ja objavim blog....
hteo sam da se izjadam nekome, a kome je bolje se izjadati nego celom internet...
odakle da pocnem? od kraja, pretpostavljam da cete tako steci sliku zasto sam trenutno nikakav!
pre oko godinu dana desilo mi se nesto veoma lepo :)
moja dugogodisnja prijateljica (koja radi sa mnom), takodje se razvela, i polako nas smo dvoje od prijatelja, postali nesto vise (ako me razumete). u pocetku je bilo super.... a onda je na scenu stupio cenjeni gospodin tata!!!
nije bio za nasu vezu, jer sam stariji od nje, a uz to imam i dve cerke, koje zive samnom, i po njegovom
misljenju, nisam bio za njegovu cerku!
e tu je nastao prvi problem! bilo je govora i o trazenju stana, i umesto da joj pruzim svu moju podrsku
i stanem iza nje, ja sam zablokirao!!! onda je nastao period mucenja, i za mene i za nju! svaki
dan smo zajedno na poslu, a tema za razgovor vam ponestalo!!!
a onda mi je jednog dana rekla, da je upoznala nekog momka iz Nemacke, da se dopisuju i da bi
trebala da ide kod njega na par dana, i pitala me je sta mislim o tome!
a ja sam je, dobronamerno, savetovao da razmisli o tome, jer opet roditeljima nije rekla ni za njega!
u to vreme, imali smo malu proslavu u firmi, i nas dvoje smo isli zajedno. i tada sam pukao skroz!
sve sam joj rekao, i sta osecam prema njoj, i koliko mi je zao sto je nisam podrzao kada je njoj
to bilo potrebno....
a ona mi je rekla sve ono sto sam i sam pretpostavljao, da joj je tada trebao neko da joj
pruzi podrsku, a ja sam cutao. da zna kako je meni, da oseca kako je volim....
i onda sledi drugi period nase "veze"! sve je bilo ok, do moje slave. dosla je bila je malo, i morala je
da ide kod drugarice na svadbu! a ta drugarica zivi preko puta njenog bivseg muza!
i tu ga je srela, i sve je krenulo nizbrdo!!!!
osetila je da ga jos nije prebolela!
sve to mi je rekla tek posle 2 mucne nedelje, a ja sam joj rekao da je razumem, da joj ne zameram nista!
i ponovo kraj!!!
i ponovo pocetak!
docekali smo novu godinu zajedno, i opet smo bili zajedno, ali onako skriveno, da niko ne zna,
zbog njenih roditelja, da idemo polako!
a onda se opet nesto lomi u njoj i rekla mi je da je razmislila i da ona mene voli samo kao
prijatelja!!!!!
a ja da u zemlju propadnem! sta da radim, kako da se ponasam???? svaki dan smo zajedno,
svaki dan je gledam, a u meni se sve srusilo! par dana sam ok, par dana sam uzasan....
neznam vise sta da radim????
kako da prevazidjem moja osecanja prema njoj?????
ne zelim da i ona pati, gledajuci me ovakvog, a neznam kako dalje!
i tako iz dana u dan.
shvatio sam da me ona ne voli, nista joj ne zamera, ali nikako da se oporavim barem malo,
da se opet zezam sa njom, da normalno pricamo....
ima li tu neko pametno resenje?
osim otkaza, jer trenutno to niti meni, niti njoj ne odgovara!!!!
mozda ce mi sada biti malo lakse, kada sam se izjadao nekome.....